|
Естонија (ест. Eesti), или званично Естонска Република (ест. Eesti Vabariik) је држава у северној Европи [2], и држава чланица Европске уније од 2004. Од Финске на северу је одваја узани Фински залив а од Шведске на западу средњи део Балтичког мора. Естонија има копнене границе са балтичком државом Летонијом на југу и Русијом на истоку. Етимологија Након што је Естонија поново стекла независност, 1991. уследила је јавна дебата око изабраног енглеског имена за Естонију. Суфикс –onia у имену Estonia (раније такође Esthonia) је латинског порекла, и неки сматрају да подсећа на источну Европу. Многи Естонци се више идентификују са северном Европом, и више би волели да њихова земља има име које звучи нордијскије. Најпознатија алтернатива имену у енглеском језику је Естланд (Estland), што је и назив за ову земљу у већини германских језика (на пример у немачком, данском, норвешком, и шведском). Историја Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Историја Естоније. Дворци Нарва и Ивангород на естонско-руској граници Људско насељавање у Естонији је постало могуће када се лед из последњег леденог доба, отопио пре око 11.000 – 13.000 година. Најстарија позната насеобина у Естонији се налази на реци Парну (Pärnu), близу града Синди (насеобина Пули (Pulli), по селу Пули - на десној обали реке Парну). Она потиче из средине осмог миленијума старе ере. Естонија је примила хришћанство када су немачка „Ливонијска браћа по мачу“ и Данска освојили ову земљу 1227. Међу каснијим страним силама које су контролисале Естонију у разним периодима су биле Данска, Шведска, Пољска и коначно (1710. de facto, 1721. de iure, види Ништатски споразум) Русија. Међутим, више класе и виша средња класа су остале првенствено балтичко-немачке до отприлике 1918. Током и непосредно након Другог светског рата, преостале Немце су истерали Хитлер, и касније Стаљин. Након пада Руске Империје после Октобарске револуције, Естонија је прогласила независност 24. фебруара, 1918. Након Естонског ослободилачког рата и Споразума из Тартуа потписаног 2. фебруара, 1920, Естонија је одржавала ову независност током 22 године, и иста парламентарна власт је поново успостављена 1992, након распада Совјетског Савеза. Ова власт је била сачињена од парламента, званог Ригикогу (Riigikogu), кога су бирали сви грађани Естоније преко 18 година. Ригикогу је распуштен 1934, и земљом је декретом владао председник Константин Патс (Konstantin Päts) до парламентарних избора 1938. Естонију су совјетске снаге окупирале јуна 1940, што је била последица Споразума Рибентроп-Молотов (1939.) између Нацистичке Немачке и Совјетског Савеза. Многи од политичких и интелектуалних вођа су били убијени или изложени репресији, укључујући првог председника Естоније, Константина Патса, који је депортован у Русију. Естонију је под окупацијом држао немачки Трећи рајх од 1941. до 1944, када су је Совјети ослободили од Немаца, и поново окупирали. Ова земља је поново стекла независност 20. августа, 1991. Потписном револуцијом и распадом Совјетског Савеза. 20. август је сада национални празник у Естонији. Последње руске трупе су из земље изашле 31. августа, 1994, и Естонија је ступила у чланство НАТО пакта 29. марта, а чланица Европске уније је постала 1. маја, 2004. Естонија је потписала гранични споразум са Русијом 18. маја 2005, чиме су две земље незнатно редефинисале границу коју су делиле од 1991. Овај споразум је Ригикогу, естонски парламент, ратификовао 20. јуна 2005. Међутим, Русија је одбацила естонску преамбулу овом закону, која се позива на непрекинути правни континуитет естонске државе током совјетског периода, и индиректно се позива на совјетску окупацију Естоније, и објавила је да поништава свој потпис и да жели да поново почне преговоре са Естонијом. Естонија је одговорила да нема потребе за поновним преговарањем око границе, и да она нема територијалне захтеве према Русији. Географија Мапа Естоније Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Географија Естоније. Естонија лежи на источним обалама Балтичког мора између координата 57,3° и 59,5° север и 21,5° и 28,1° исток. Просечна надморска висина је само 50 метара, а највиша тачка у држави је Суур Мунамаги (Suur Munamägi) на југоистоку (318 метара). Нафта из шкриљаца и налазишта кречњака, заједно са шумама које покривају 47% земље играју кључне економске улоге у овој земљи, иначе сиромашној ресурсима. Естонија лежи на преко 1.400 језера (од којих су већина веома мала, а највеће, језеро Пеипус, (Peipsi на естонском) покрива 3.555 km²), бројне мочваре, и 3.794 километара обале су богате бројним заливима, теснацима и затонима. Број острва и острваца се процењује на неких 1.500, од којих су два довољно велика да чине округе, Саре и Хију. Национални паркови У Естонији постоји пет националних паркова: Име Основан Величина (km²) Слика Национални парк Карула 1993. 123 Karula RP2.JPG Национални парк Лахема 1971. 720 EE-Lahemaa-Bagno Viru.jpg Национални парк Сома 1993. 359 Raudna jõgi-masterplaan-2008.jpg Национални парк Вилсанди 1993. 238 SoegininaPank062911.jpg Национални парк Матсалу 2004. 486.1 Matsalu view.jpg Политика Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Политика Естоније. Естонија је уставна демократија, са председником кога бира једнодомни парламент (избори су сваке четири године). Владу, или извршну грану, чине премијер, кога номинује председник, и укупно 14 министара. Владу поставља председник након одобрења парламента. Законодавну власт има једнодомни парламент, Ригикогу (државна скупштина), који се састоји од 101 члана. Посланике бира народ на изборима, и они имају четворогодишње мандате. Врховни суд је Национални суд или Ригикохус (Riigikohus), са 19 судија, чијег председника поставља парламент на доживотну дужност, а номинује га председник. Интернет гласање је већ коришћено на локалним изборима у Естонији, а естонски законодавци су одобрили Интернет гласање и за парламентарне изборе. (види COM). Становништво Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Демографија Естоније. Изворни Естонци чине око 70 % популације државе. Осталих 30-так посто чине разни имигранти из бивших совјетских држава, већином из Русије. Руси су већином настањени у главном граду Талину и североисточној Естонији. У земљи постоји и мала финска мањина. Службени језик је естонски, који је близак финском и мађарском. Руски је такође врло раширен језик и већина становништва га зна. Етничке групе у Естонији по попису из 2011. године: 68% Естонци, 24% Руси, Украјинци, 1,7 % Белоруси, 1,0 % Финци 0,6 % и остали. Религија Руска црква у Талину Данас преко 31% одраслог становништва су припадници одређене вере и састоје се од: 15% естонски лутерани 14% православци 0,5 % баптисти 0,5 % католици Окрузи и градови Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Окрузи Естоније. , Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Градови у Естонији. Естонија броји 15 главних административних јединица. Услед њихове географске и демографске величине, оне се пре могу сматрати окрузима него државама (естонски: множина maakonnad; једнина - maakond). Ови окрузи су: Окрузи Естоније Округ Харју (естонски: Harjumaa) Округ Хију (Hiiumaa) Округ Ида-Виру (Ida-Virumaa) Округ Јарва (Järvamaa) Округ Јигева (Jõgevamaa) Округ Љаене (Läänemaa) Округ Љаене-Виру (Lääne-Virumaa) Округ Пјарну (Pärnumaa) Округ Пилва (Põlvamaa) Округ Рапла (Raplamaa) Округ Саре (Saaremaa) Округ Тарту (Tartumaa) Округ Валга (Valgamaa) Округ Виљанди (Viljandimaa) Округ Виру (Võrumaa) Естонија има и 47 градских насеља. Градови са више од 100.000 становника су Талин и Тарту, а са више од 20.000 становника поред поменутих су и Нарва, Кохтла-Јарве, Пјарну и Виљанди. |
About us|Jobs|Help|Disclaimer|Advertising services|Contact us|Sign in|Website map|Search|
GMT+8, 2015-9-11 20:12 , Processed in 0.162454 second(s), 16 queries .
