|
Цолкин (Tzolkin, одн. Tzolk'in према ревидираном правопису Гватемалске академије мајанских језика, којем се сада даје предност) име је које су мајанистички проучаваоци дали верзији 260-дневног Мезоамеричког календара, који је користила Мајанска цивилизација у претколумбијској Мезоамерици. Цолкин је најосновнији и најшире посведочен од свих мајанских календара; био је главна компонента друштва и ритуалних активности старих Маја. Неке мајанске заједнице га и данас користе у гватемалским висијама. Употреба му је маргинална, али се проширује, мада наилази на отпор неких евангеличких преобраћеника. Реч значи "број дана" (или "рачун - " или "бројање дана") и заправо је неологизам на основу јукатечког мајанског. Одговарајуће речи у гватемалским културама Киће и Какћикел, које га непрекинуто користе преко 500 година су „Ахилавал Ких“ одн. „Ћолких“. Коју су реч користиле претколумбијске Маје није познато. Астеци су сличан календар, вероватно базиран на несталом централномексичком обичају, звали тоналпоуаји, на језику Нахуатл. Цолкинови именовани дани Календар цолкин комбинује два циклуса: један од двадесет именованих дана и други од тринаест бројева (тресена). Тако се добија (20×13=) 260 јединствених дана. Сваки дан је узимао следеће име и број - када би се дошло до 13, сутрадан би се наставило са 1 итд. У табели је показано 20 појединачних именованих дана: Календар Тзолк'ин: именовани дани и придружени глифови[1] Ред. бр.1 Име дaнa 2 Примeр глифa сa нaтписa 3 Примeр глифa из кодексa 4 Јукaтечки 16. ст. 5 Рецонструирани Класични мајански 6 Придружене природне појаве или значење 7 01 Imix' MAYA-g-log-cal-D01-Imix.png MAYA-g-log-cal-D01-Imix-cdxW.png Imix Imix (?) / Ha' (?) лотос, крокодил 02 Ik' MAYA-g-log-cal-D02-Ik.png MAYA-g-log-cal-D02-Ik-cdxW.png Ik Ik' ветар 03 Ak'b'al MAYA-g-log-cal-D03-Akbal.png MAYA-g-log-cal-D03-Akbal-cdxW.png Akbal Ak'b'al (?) тама, ноћ, цик зоре 04 K'an MAYA-g-log-cal-D04-Kan.png MAYA-g-log-cal-D04-Kan-cdxW.png Kan K'an (?) кукуруз 05 Chikchan MAYA-g-log-cal-D05-Chikchan.png MAYA-g-log-cal-D05-Chikchan-cdxW.png Chicchan (непознато) небеска змија 06 Kimi MAYA-g-log-cal-D06-Kimi.png MAYA-g-log-cal-D06-Kimi-cdxW.png Cimi Cham (?) смрт, преобразитељ 07 Manik' MAYA-g-log-cal-D07-Manik.png MAYA-g-log-cal-D07-Manik-cdxW.png Manik Manich' (?) јелен 08 Lamat MAYA-g-log-cal-D08-Lamat.png MAYA-g-log-cal-D08-Lamat-cdxW.png Lamat Ek' (?) Венера, звезда 09 Muluk MAYA-g-log-cal-D09-Muluk.png MAYA-g-log-cal-D09-Muluk-cdxW.png Muluc (непознато) жад, вода, понуда 10 Ok MAYA-g-log-cal-D10-Ok.png MAYA-g-log-cal-D10-Ok-cdxW.png Oc (непознато) пас 11 Chuwen MAYA-g-log-cal-D11-Chuwen.png MAYA-g-log-cal-D11-Chuwen-cdxW.png Chuen (непознато) мајмун 12 Eb' MAYA-g-log-cal-D12-Eb.png MAYA-g-log-cal-D12-Eb-cdxW.png Eb (непознато) киша 13 B'en MAYA-g-log-cal-D13-Ben.png MAYA-g-log-cal-D13-Ben-cdxW.png Ben (непознато) зелени/млади кукуруз, семе 14 Ix MAYA-g-log-cal-D14-Ix.png MAYA-g-log-cal-D14-Ix-cdxW.png Ix Hix (?) јагуар 15 Men MAYA-g-log-cal-D15-Men.png MAYA-g-log-cal-D15-Men-cdxW.png Men (непознато) орао 16 Kib' MAYA-g-log-cal-D16-Kib.png MAYA-g-log-cal-D16-Kib-cdxW.png Cib (непознато) мудрост, восак 17 Kab'an MAYA-g-log-cal-D17-Kaban.png MAYA-g-log-cal-D17-Kaban-cdxW.png Caban Chab' (?) земља 18 Etz'nab' MAYA-g-log-cal-D18-Etznab.png MAYA-g-log-cal-D18-Etznab-cdxW.png Etznab (непознато) кремен 19 Kawak MAYA-g-log-cal-D19-Kawak.png MAYA-g-log-cal-D19-Kawak-cdxW.png Cauac (непознато) олуја 20 Ajaw MAYA-g-log-cal-D20-Ajaw.png MAYA-g-log-cal-D20-Ajaw-cdxW.png Ahau Ajaw господар, владар, Сунце Примeдбе: 1. Редни број именованог дана у календару Тзолк'ин 2. Име дана, по стандардизованој и ревидираној ортографији гватемалске "Academia de Lenguas Mayas" 3. Пример глифа (логограма) за именовани дан, типичног за монументалне натписе (у верзији "картуша"). Обратите пажњу да многи имају неколико алтернативних облика. 4. Пример глифа, у стилу мајанског кодекса. Приликом цртања или сликања најчешће се користи економичнији стил, а значење је исто. И овде постоје варијације. 5. Име дана, забележено на основу Јукатечког језика из 16. века, према Дијегу де Ланди; углавном је ова ортографија донедавно коришћена. 6. Конкретан изговор из времена Класичног периода (око 3. в. - 10. в.), када је настала већина натписа, није познат. Овде дате верзије (на класичном мајанском, главном језику натписа) реконструисане су на основу фонолошких успоредби; симбол "?" указује да је реконструкција несигурна. 7. Сваки именовани дан је имао уобичајену асоцијацију или идентификацију са неком природном појавом Цолкин нема опште признати почетак и крај. Неки га виде као потпуно циркуларног, без почетка, а други предлажу различите дане за почетак. Једна таква сугестија: 1 Imix (могући први дан Цолкина) 2 Ik 3 Akbal 4 Kan 5 Chicchan 6 Cimi 7 Manik 8 Lamat 9 Muluc 10 Oc 11 Chuen 12 Eb 13 Ben (13. дан Цолкина) 1 Ix (14. дан Цолкина) 2 Men 3 Cib 4 Cabab 5 Eznab 6 Cauac 7 Ahau 8 Imix 9 Ik 10 Akbal 11 Kan ... 9 Cib 10 Cabab 11 Eznab 12 Cauac 13 Ahau (260. дан Цолкина). Циклус је коришћен за одређивање времена верских и церемонијалних догађаја и за прорицање. Значења Сваки од двадесет дана је повезан са различитим богом из мајанске митологије[2]. Imix : 'Крокодил' - рептилско тело планете Земље, или света. Ik : 'Ветар' - дах, живот. Такође и насиље. Akbal : 'Ноћ-кућа' - тама, подземље, домен ноћног јагуар-сунца. Kan : 'Кукуруз' - знак младог кукурузног господара који доноси обиље, зрелост. Такође гуштер, мрежа. Chicchan : 'Змија' - небеска змија. Cimi : 'Смрт' Manik : 'Јелен' - знак Господара лова. Lamat : 'Зец' - знак планете Венере, заласка Сунца. Muluc : 'Вода' - симболизована жадом, један аспект водених божанстава, рибе. Oc : 'Пас' - који води ноћно Сунце кроз подземље. Chuen : 'Мајмун' - велики занатлија, покровитељ вештина и знања. Такође нит. Eb : 'Трава' или 'Тачка' - у вези са кишом и олујама. Ben : 'Трска' - која подржава раст кукуруза, трске и човека. Ix : 'Јагуар' - ноћно Сунце. Такође кукуруз. Men : 'Орао' - мудрац, птица, Месец. Cib : 'Сова/Лешинар' - ноћне и дневне птице смрти. Такође восак, душа, инсект. Caben : 'Земљотрес' - страхотна моћ. Такође доба, мисао. Etz'nab : 'Нож' - опсидијанско жртвено сечиво. Cauac : 'Киша' или 'Олуја' - небеске змајске змије и чакови, богови грома и муње. Ahau : 'Господар' - сјајни бог Сунце. Употребе Календари p • r • u Астро • Грегоријански • Хебрејски • Исламски • ИСО • Кинески Типови календара Лунисоларни • Соларни • Лунарни Асирски . Бахаистички • Бенгалски • Берберски • Бикрам Самбат • Будистички • Етиопски • Германски • Хинду • Индијски • Ирански • Ирски • Јапански • Јавански . Јерменски • Ђуче • Јулијански (реформисани) • Јулијански (стари) • Коптски • Корејски • Литвански • Малајаламски • Мајански • Мингуо • Нанакшахи • Непал Самбат • Рунски • Тамилски • Тајландски лунарни и соларни • Тибетански • Вијетнамски• Xhosa • Зороастријански (Архаични календари:) Македонски (антички) • Бурмански • Астечки • Атички • Вавилонски • Колињи • Египатски • Енохов • Фирентински • Француски • Хеленски • Мезоамерички • Педесетнички • Рапа Нуи • Римски • Рунски • Словенски • Совјетски • Византијски (Предложени календари:) 30×11 • Абизмални • CCC&T • Холоценски • Међународни фиксни • Нови земаљски • Пакс • Позитивистички • Сол • Свјетски • Светски сезонски • Симетрија454 • Даријски (за Марс) Цолкин је доста коришћен у мајанским натписима и кодексима (књигама). Симболизам повезан с Цолкином се такође примећује у Попол Ву-у (који јесте написан у недуго наконшпанских освајања, али је вероватно заснован на старијим текстовима). Нпр. када је Ixbalanque поставио немогућ задатак Ixquic-у да сакупи мрежу кукуруза са једне стабљике, што је овај успешно одрадио, она оставља отисак своје мреже на земљи, а дан "мрежа" је почетак Венериног циклуса који следи "ахау" (аxпу на Киче језику), баш као што је њено дете наследник Хун Хунајпуа[3]. Није познато како су га још користиле старе Маје. Али се понешто зна из мајанских заједница које га данас користе: Периоди од 260 дана су значајни за прецизне циклусе у гајењу кукуруза. Дани транзита кроз зенит (када Сунце пролази кроз тачку под углом од 90° у односу на хоризонт) могли су бити узгредно значајни за пољопривреду дуж јужне обале Гватемале. Први пролаз кроз зенит је 30. апр./трав., баш пред почетак кишне сезоне. Фармери у том региону данас сеју кукуруз крајем априла или почетком маја. Други пролаз, 13. авг/кол. приближно одговара времену жетве сасушеног кукуруза, а могуће и да је текући бактун почео тог дана 3114. пне[4]. Данас на гватемалским висијама, неколико група користе овај период у обуци Aj k'ij-а, чувара 260-дневног календара. Девет месеци након почетка обуке у прорицању, млади новак је "рођен" и свечано инициран у свој положај. То би значило да су за Маје човек и календар имали исте корене; обоје су лунарног порекла. Има неких опетованих ритуала који се изводе сваких 260 дана на исто обележени дан. Најчувенија је "новогодишња" прослава на дан 8 Chuwen, на Киче језику (у Момостенангу) позната као Waxakib' B'atz. Неке дане сматрају мање или више погодним за неке послове. Нпр. Ак'аб'ал или Б'ен ниског броја били би добар дан за венчање, а К'ан за градњу или одржавање куће. Тедлок бележи систем дивинације на основу бацања коцкица и бројања унапред кроз календар од текућег дана до неких дана који се затим тумаче. Многа традиционална мајанска имена потичу од календарских дана, често рођендана (в. мајанска астрологија). New Age Цолкин је послужио као основа за Dreamspell календар, којег је развио езотерични аутор Хозе Аргуељес у склопу покрета New Age. Аргуејес се послужио и разним другим мистичним изворима, тако да то није чист мајански календар. Порекло и сврха Сматра се да је 260-дневни календар био раширен у читавом мезоамеричком културном региону, као и да је био најстарији и најзначајнији календарски систем тамо забележен, настао пре прве појаве у мајанским натписима[5]. Неизвесно је која је мезоамеричка култура прва развила овај календар. Стеле са најстаријим познатим датумима по Дугом бројању потичу из ране Запотечке фазе у високим долинама Оаксаке, на локалитетима као што је Монте Албaн, са половине 1. миленија пне. Постоје и неки ранији примери нечега што изгледа као календарски глиф, али је њихова веродостојност тема расправе. Календар нема очигледних веза са неким астрономским или геофизичким циклусом, тако да је неизвесна његова оригинална сврха, али постоји неколико теорија. По једној теорији, календар потиче од умношка бројева тринаест и двадесет, који су Мајама били веома значајни. Двадесет, број прстију на рукама и ногама, био је основа мајанског бројевног система. Тринаест је било нивоа у Надземљу где су живели богови, а данашњи календарци кажу да је то број "зглобова" у људском телу (чланци на нози, колена, кукови, рамена, лактови, чланци на руци и врат). Барбара Тедлок је проучавала овај систем међу неким савременим мајанским заједницама у месту Момостенанго у високој Гватемали, где живе К'ицхе' Индијанци. Код локалног познаваоца је чак била шегрт у техникама прорицања и формално иницирана као гатара 1976. Она каже: "Момостекански календар обухвата и 260-дневни циклус и 365-дневну соларну годину, са четири класичномајанска Носача године, или Мам, који повезују то двоје. 260-дневни циклус је замишљен као чврсто повезан са световним или земаљским пословима, одраз не неког астрономског периода већ период људске гестације. Прошли етнографски описи овог циклуса садрже разна супротна мишљења у вези његовог првог дана, али поређење садашњих резултата и оних из ранијих студија указује да нема одређеног првог дана[6]". Авени верује да нема јединственог одговора. Али он каже: "Једном је Мајански гениј могао препознати да негде у дубини овог календарског система лежи чудесни спој, чаробно укрштање низа циклуса времена: 9 месеци, 13 пута 20, циклус рођења, циклус сетве, Венерин циклус, Сунчев циклус, циклус помрачења. Број 260 је био као скројен за Маје[7]." Авени даље претпоставља да су Маје користиле Венерин календар на исти начин како су други користили Сунчев календар. Он сугерише да је "Венерина таблица" у Дрезденском кодексу прецизна ефемерида за предвиђање положаја Венере. Авени такође примећује да основни пољопривредни циклус у високој Гватемали такође траје око 260 дана и зове се тзолкин. Такође може постојати веза са просечном дужином времена потребном између појаве Венере као јутарње и вечерње звезде, око 263 дана. Авени примећује да "просечно трајање између сукцесивних половина сезоне помрачења, 173 ½ дана, односи се према цолкину 3 према 2."[8] Мада ово делује натегнуто, постоје докази да су Маје користиле цолкин за предвиђање положаја Венере и догађања помрачења. Још једна теорија истиче да 260-дневни период потиче од дужине људске трудноће, тј. близу је просечном броју дана између прве пропуштене менструације и рођења (за разлику од Наегелеовог правила који претпоставља 40 седмица [280 дана] између последње менструације и рођења). По томе би бабице биле прве које су измислиле календар, како би предвиделе дан рођења бебе[9] Неколико истраживача (нпр. Малмстрöм 1973., Нуталл 1928., Апенес 1936.) идентификовало је корелацију између циклуса и 260-дневног размака између зениталних транзита Сунца. Према овој хипотези, 260-дневни циклус је настао у уском појасу од 14º 42' до 15º сев. географске ширине у којем је Сунце окомито изнад главе око 12-13. авг/кол. и опет 260 дана касније око 30. апр/трав. - 1. маја/сви. (Малмстрем идентификује Изапанску културу као погодног кандидата у том појасу). Овај период је могао бити коришћен у распореду садње кукуруза. Ипак, уложено је неколико приговора на ову теорију. Календар од 260 дана тече непрекидно, а транзити кроз зенит се смењују сваких 260 па 105 дана. Први познати календарски натписи су нађени знатно северније од ове зоне[10]. Због тога ова теорија нема широку подршку. На крају је такође могуће да за 260-дневни циклус има више разлога, горе споменутих или непознатих. Повезано Мајански календар Мајанско календарско гатање Мајанско писмо Хааб Мезоамерички календари Tonalpohualli |
About us|Jobs|Help|Disclaimer|Advertising services|Contact us|Sign in|Website map|Search|
GMT+8, 2015-9-11 20:13 , Processed in 0.161567 second(s), 16 queries .
